Od Jubavi San Duša Ranjena - Goran Karan

Pod mojon provon olujno je more

A nigdi svitla da mi snage da

Sva jidra spustan, zasto da se bore

Od jubavi san dusa ranjena

I nec"u nazad, nek me vitar nosi

Jer nisan za te moga zivit ja

Kad bog me primi, kad me pita ko si

Od jubavi san dusa ranjena

Kad jednom bude kasno za sve rici

Jer nije jubav rana ca se lici

Kad tilo drc"e ka da vitar puse

Ti dodji meni, ti dodji meni

Da ti skinen kriz sa duse

I sve san daje, sve je veca tama

I ne znan vise kako san se zva

Jer samo pantin to ca ne bi tija

Od jubavi san dusa ranjena