Odraslima - Lane, Ministar Lingvista, Nensi

Timbe: «Godine prolaze, i ne menja se ništa…»

Marčelo: «I dalje furamo svoje… uvek isti.»

Šef Sale: «Nije bitno što se borimo sa glađu, ne… jer je uloženo -- sve.»

(Marčelo)

Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet

Gledaš da sabiješ u stih tih opažanja splet…

Pomisliš da neko sluša taj tekst, svaku tu reč

Da oseća isti bes, isto gleda na svet

Ljudi te ubede da si ti njihov glas

Da i oni jednako ginu za istu tu stvar

Srednji prst za revolt — pali baklju, bira stranu

I — bira tvoju, pa tripuješ da nisi sam tu

Al' onda napuni dva’es' i tad se nešto desi

Pa čitav taj fazon odjednom skapira k’o dečji

I sve u šta se kleo sada zove pubertetom

Željan da se meša sa masom u fensi klubu petkom

Traži srodnu gušu, ne želi note s mukom

Gladan paorskog veselja ide trbuhom za sluhom

Mislio si da tu ima vere u autora i bunt

A samo su slušali pesme.

Čovek je čoveku zvuk

U mirno more proseka sad voze svoje lađe

A ti i dalje oplovljavaš Smrt Dobre Nade

— suludu veru da cela borba nije za džabe

Da za ljude nisi samo disk što iz plejera laje

Trik što se preraste, hit za dinu-dve

Samo trip što traje dok traje i onda ćao-će

A tebi nije jasno, jer si klinac k’o pre…

Kroz stvarnosti okno okom okomljen na svet

Refren (svi):

Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji

I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati

Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete

Al' tada samo kažu: «Nisam više dete.»

Ja jesam.

Ej, Miško, a ti?

Ja jesam.

Rade, a ti?

I ja sam

Neno, a ti?

I ja sam.

Slušaoče, a ti?

(Suid):

Dobro došli u naš mali svet!

Slušaoče, da li si spreman za let?

Pa evo, ima godina… ne mogu više da se setim

Kad god pišem stihove, lagano poletim

I znam dobro, unutar mene je klinja

Dok bit me voza, muzika rominja…

Pa dignem glavu, zajebem kintu i slavu

I sve ljude što se trude da mi kažu šta ću da budem

Kad porastem… pa bla-bla-bla…

Bilo nas je više -- sad smo mala skupina

Hoćeš kola, hoćeš kuću, hoćeš stan?

Teško je, stižu godine, znam…

A mi smo večna margina: evo, Filteri i ja…

Toliko godina… srećni smo, pa zaigramo ča-ča-ča

Ponekad se pitam šta je to u čoveku, da odraste šta ga tera

Šta on to smera, ej… šta on to smera?

A juče su nam pričali bajke -- evo, pričaju nam i danas

A mi smo još uvek deca.

Zato, ne brini za nas

Raširenih očiju i toplog srca, s osmehom od Sunca

Dete na vrata kuca… ti, ti samo otvori!

Za sve ljude sa ove strane: tu su Miško, Marčelo

Nensi, Rade i Lane… i čika Su, pozdrave vam šalje!

Dignite ruke, što više i dalje, da poljubimo ljubav

Da ostanemo deca.

Jer, tu negde u nama, još jedan klinac čeka

Da ga čuvaš, i budeš njegov anđeo, care…

Jedna ljubav, za sve ljude prave

Refren (svi):

Stariji, sjebaniji, ali nužno iskusniji

I možda nas sada, tek sada stvarno treba slušati

Ljudi dođu i odu, tek ponekad se sete

Al' tada samo kažu: «Nisam više dete.»

Ja jesam.

čika Su, a ti?

I ja jesam.

Lane, a ti?

I ja sam

Kepo, a ti?

(muk starca)

…slušaoče, a ti?