Udahni - Nevena Glibetić Nensi, Krumes

Udahni, pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti, daleko plovi brod

Udahni i pusti, taj svet nije

Tvoj

Ponekad voleo bih da umaknem nekud

Voleo bih da jednostavno nestanem

Voleo bih da jednostavno prestanem

Da budem sve što post’o sam nakon svoje petnaeste

Samo je tada bilo effortless

Sada sam nešto k’o hologram

Sada tu sam i nisam i zurim u lica

Nekapirajući ništa od ovoga

Tik-tik i postpopularnost

Jao čekaj, jel' ti beše onaj reper?

Sad te nema nigde a pre te bilo stalno

Naj fan sam tebe, IDJa i Cece

Ja volim sve u isto vreme

Zato što sam millennial kreten

Samo da sam prvi comment nakon pesme

I fotka za mreže i potpis na listu od sveske

Tik-tik i postidentitet

Nije MC, piše neke knjige

Nije pisac, piše neke rime

Ni PN ni BG, adresa iz lične je nigde

Kao korov, niče gde stigne

I čujem da se meša u politiku

A znamo povod smišljene igre

Za pare da nam podeli po kritiku

A to je mali paćenik i strani plaćenik

I bilo bi bolje da je za glavu skraćen

I da pusti nas na miru da slavimo svoje ruglo i ambis

Nemoj da daviš!

Tik-tik i postrealizam

Devedesete ispred i iza

Svi pukli, samo nek pucaju

Predsednik i dalje drži čas fašizma

Kao da sam dva’es godina bio u komi i probudio se danas

Potpuni stranac, sav sam k’o magla k’o sablast

Prošlosti balast nije moj svet, nije mi jasan

Ukrašen grad k’o Zorica Brunclik

Džiberski naslovi svuda za klik

Ceo dan s medija laže te lik

Piša ti u usta a ti moliš za bis

Beda i kič, beznađe ljiga i šminka

Sve dok ih 'zika sa Pinka

Lagano vozika kod šrinka

Žaba se skuvala živa, evo me s njom u šerpi

A što li je to moja briga i čije bukagije teglim

Zato blindiram sebe i nižem bližnje pod palubom barke Nojeve

Ali čujem iz komore sve što izgovore

Gore iz Gomore i Sodome i kažem

Udahni

Udahni i pusti, daleko plovi brod

Udahni i pusti, taj svet nije tvoj

Tik-tik i Eminem srpski

Kažem «hvala» a mislim se «crkni»

Da me sad lupi auto il' tramvaj

Eto šta bi pamtili manje-više sve kad se skupi

I zato mi je dobro u rupi

Jer gore je govana pomama

Kad je nenormalno normalna pojava

Ostaje da budeš ili barka Nojeva ili glava bojeva

Vazda bolje da padnem u zaborav nego pad na kolena

Naš svet je ovca i gazda kolje ga

Istina gola a svi kul s tim k’o da smo Ada Bojana

Post-postskriptum

Ovih dana si betoniram kriptu

Kriptonitom ispod ne dam nikom

Čisto inkognito pa i superljude smatram viškom

Istom pričom dave savetodavno

A neću ničiji savet odavno

Dao sam sebi zavet uglavnom da mi grafikon duše izgleda ravno

Da me ne dotiče i ne pogađa

Černobilj ovdašnji, java iz košmara, ljudi bez obraza

Nije rov da puca no da ne bi puk’o od poraza

I zato odbij — šta ćeš ovde sa bombom u katakombi?

I nema nade, nada je sada zombi

Otkinutom vilicom tužno se smeši i kopni

Psihoze obučene u lica

Bauljaju do posla i nazad

Savile se šipke i kičma

I koji ću im ja kurac da ih smaram?

Zato utisak nedelje — ja neopredeljen

Ne želim ni da čujem, da vidim, da jedem

Sve pripadam nepripadanju

Samom sebi sam varka

Ukidam i Marčela i Marka da umaknem nekud

Da jednostavno nestanem

Da jednostavno prestanem

Da budem sve što post’o sam nakon svoje petnaeste

Samo je tada bilo effortless

Sada sam nešto k’o utvara

Zatvaram vrata svog bunkera

Nagazim leš što zvao se Uteha i kažem

Udahni

Udahni i pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti

Udahni i pusti, daleko plovi brod

Udahni i pusti, taj svet nije tvoj

Udahni i pusti, svet nije tvoj