Lađarska Serenata - Đorđe Balašević

Da od silnih briga Bog posustane

Pa me zamoli da ga odmenim

Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane

Svet na bolje promenim

Ipak, kad već držim žezlo čudesno

Zavar’o bih trag gromom plamenim

A dotle bih reku skren’o malko udesno

Starim drumom kamenim

Pa da kroz moj salaš lađe prolaze

I od đerma još stanu trubiti

Da ti bar s' basamka gledam obraze

Kad ih ne smem ljubiti

Pa da me u službu sam car pri’vati

Teget mundir knap, dugmad — dukati

Da se, kad medaljon kreneš pokazivati

Nemaš čime brukati

Pa da i tvoj baba podavije rep

I da drugi list počne listati:

'Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep

Pod vaš oraj pristati?'

Malen je sobičak srce bekrije

Jednu jedinu može primiti

Al' bez brige, sve da santa nebo prekrije

Imaš di prezimiti

Sad utuli fenjer, sakrij šibicu

Mesečev ću prah tek da istrunim

Da u mraku lovim zlatnu ribicu

Da joj želju ispunim