Plava balada - Đorđe Balašević

E, moj Plavi

Bio si malo sirov al' ipak pravi

Nikad u dilu s' bagrom, nikom u stranu, nikome dužan

Bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan

Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan

Spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe

I kao Geri Kuper sam izađe pred barabe

Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo

Ćudljivo kišno leto, sedamdest' koja, godina raka

Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?

Ajd, davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo

Dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri

Na tvoje epolete, sletele su zvezde dve-tri

I tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi

I čitav svet se izobličio

Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci

Al' ko je smeo da te podseća šta si

Dobro se pamti samo prvi u klasi

Ne znam, Plavi, meni se činilo da Beograd slavi

Veliki uskrs duha, svi ti grafiti, a onda Kordon

Pred onom decom ko pred tobož nekom hordom

Žnas šta sledi, ipak je Ona bila nešto što vredi

Pa kad se onog juna nismo potukli zbog njene časti

Zar ćemo sad, zbog ovih očajnika željnih vlasti?

Dogod je ovih frikova, sa punom vrećom trikova

Ništa što vredi, neće vredeti

Zar stvarno nema načina

Pred najezdom prostačina

Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog

A ne da puštaš da ti izdaju nalog

Sorry, Plavi, pošaljem katkad srce na raport glavi

Od starog društva, ništa, neko je puko, neko je svirno

Ma.

ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno