Neću Izdat Ja - Marko Perković Thompson

Kao stijena što se ne da

Žegama, divljim olujama

I ja nikad ne dam se

Kroz stvarnost lutam

Život moj je poput hladne rijeke

Beskrajan i vijuga se

Iz nekog razloga neznana

Negdje ipak prestaje

Oooooo, negdje ipak prestaje

Nisam sudac, a ni mudrac

Teško nosim to kamenje

To breme sjećanja

Na svojim leđima

Gdje god dođem, kud god prođem

Već je netko odlučio

U ime onoga što nas je stvorio

A nije se borio

Oooooo, oooooo, oooooo

Neću izdat' ja Boga nikada

Neću gasit' sunce koje s neba sja

Neću zbog tebe rukom na sebe

Jer ti me voliš i ti se moliš za mene